Samostalna izlozba ,,T R A G,, na Ubu

 Самостална изложба слика Милице Алимпић Илић у ликовној  галерији Свети Лука на Убу

Милица Алимпић Илић, Где сада ?, 2014.

   Свакако је задовољство писати о једној младој уметници, Милици Алимпић Илић, талентованој, вредној и потпуно преданој сликарству као својој првој и јединој вокацији.
Нови циклус, нова прича... Једна сасвим "нова" Милица. Озбиљнија. Зрелија. Овим радовима приступа са сасвим новим сагледавањем света око себе. И оним што носи у себи. Као да покушава да реши нека нерешива питања , проблеме целог човечанства. Чврсто се држи боје , апстракције. Сада на то додаје људску фигуру, причу о људском страдању... О несрећи која никад не долази сама. Једна дивна, млада и насмејана жена улази у проблеме које решава на себи својствен начин. Циклус уједначен како форматима тако и квалитетом. Извлачи из себе оно што у њој одавно лежи и чека прави тренутак ... Чини ми се да је сада сигурно дошао. 

 

Милица Алимпић Илић, Анђео, 2014.

Милица Алимпић Илић, Ишчекивање, 2014.

   Сама моћ и величина дела са којима се кроз векове срећемо, проткана су најјачим емоцијама и управо је то што их чини уметничким . Љубав - као појам свеобухватних позитивних емоција , као инспирација , присутна од времена када су се саткале приче сличне миту, па све до данашњих дана. Па тако, свако до нас , на овај или на онај начин , свесно или несвесно , има одређени ликовни проблем да реши , извесну почетну визију, интуицију, стање духа или једноставно извесну емоцију да материјализује да би са њом комуницирао, да отелотвори одређену идеју ликовности која, од једног дела до другог , постаје наш поглед , наш однос према стварности и њена реконстуркција.
У том космичком простору налазе се сви стилови и све индивидуалности ... Али треба створити свој прави пут и следити га. Човек као емотивно и социјално биће , у служби уметничког надахнућа , увек има необуздану потребу да своје мисли , осећања, наслеђена и стечена искуства на било који начин забележи на свој само себи својствен начин , било то писаним, ликовним или музичким изражајним средством.

Милица то чини сликом, специфично свом сензибилитету, кроз филозофску призму која је нагонски изазива кроз сам појам живота, као и осећања која траже одговор почетка и краја свега. Сва наша људска историја нам понекад личи на тренутак, а ми и наши путеви сличимо једни другима. Пут -којим идемо од почетка до краја , често несвесни тренутка у коме живимо , проткан је светлом и тамом. Нико од нас не може потпуно да упозна овај свет, али уз помоћ уметника као што је Милица на пример, покушавамо да спознамо и себе и све оно сто нас окружује. Живот можемо да сагледамо повремено, на махове, делић по делић, као и његове противречности. Тако и ова млада уметница својим новим циклусом жели да завири у своја осећања, у своју интиму , и да све то оживи на платну , а тренутке претвори у нешто вечно, у нешто што ће трајати.
Ношена дахом живота, љубави , страха, и бола страсти и радости, Милица је показала да је уметник који има шта да каже, Да мисли и промишља. Да поставља питања и тражи одговоре. И што је најважније да слика . И да верује у то што ради. Подржимо је у томе, честитајмо јој и пожелимо да њена уметничка каријера иде само узлазном путањом.


Шабац, 25.02.2014.                                                                                              Соња Петровић